Konzumiranje hrane koju pripreme ehli kitabije (sledbenici Knjige – Jevreji i hrišćani), a samim tim i mesa životinje koju oni zakolju je dozvoljeno, pod uslovom da se radi o hrani koja je čista, to jest ne sadrži ono što se po propisima Šerijata smatra nečistim. Takođe i da prilikom klanja životinje ne bude izgovoreno ničije drugo ime (npr. ime Isusa i slično). Ovim se hrišćani i Jevreji ne uslovljavaju da prilikom klanja izgovaraju „u ime Allaha“ već je uslov da ne izgovaraju ime nekoga drugog. Ukoliko pri klanju životinje kažu „u ime Boga“, dozvoljeno je jesti, jer je Bog Allah (i mimo Njega nema drugih bogova), uz spominjanje Allahovog imena, neposredno prije jela.
Ukoliko osoba prilikom klanja propusti da spomene Allahovo ime, islamska ulema pravi razliku između dvije situacije: kada to čini namjerno i svjesno, omalovažavajući ovaj propis, i kada je propust rezultat zaborava ili nemara. Kada osoba zaboravi izgovoriti Allahovo ime bez namjere ili želje za omalovažavanjem, a ispune se ostali uslovi, takvo meso je dozvoljeno jesti, jer se pretpostavlja da sve što vjernik čini jeste u ime Allaha. U situacijama kada se namjerno izostavi izgovaranje Allahovog imena meso zaklane životinje nije dozvoljeno jesti.
Ova pravila se ne odnose na ribu ili druge vodene životinje, koje se smatraju halal hranom.
